Zahvaljujući njima svet je saznao za užase i zločine rata. Nakon njih Srbija više nije bila „neka tamo zemlja na Balkanu” zbog koje je svet gurnut u najstrašnije stradanje koje je do tada video i postala simbol prkosa i otpora kome se mora pomoći. Predstavljamo vam istorijske fotografije koje su promenile tok Prvog svetskog rata.
U vremenima bez interneta, televizije, čak i telefona, prenošenje informacija bilo je nepouzdano i iznad svega sporo. Jedini zaista efikasan način da do širokih narodnih masa stigne vest o nekom događaju bila je fotografija.
Znala je to i srpska Vrhovna komanda. Ona je još na početku rata, u septembru 1914. godine sastavila tim na čelu sa „prvim srpskim fotografom“ Đorđem M. Bogdanovićem i poslala ih da ovekoveče dešavanja na frontu.
Rad ovih ljudi protegao se na četiri ratne godine i obuhvatio sve užase i stradanja sa kojima se srpski narod suočio.
Tako su nastale neko od najčuvenijih fotografija iz Prvog svetskog rata.
Zločini austrougarske i bugarske vojske u Srbiji
Rista Marjanović, čuveni srpski fotograf, bio je na čelu grupe koja se, po molbi Princa Aleksandra I Karađorevića, bavila prikupljanjem fotografija od zarobljenih i poginulih austrougarskih vojnika, kada se otkrilo da ih oni nose sa sobom kao nekakve morbidne suvenire, i da to nije izlovan slučaj već gotovo popularna praksa u redovima AU jedinica.
Stravične fotografije na kojima su prikazani austrougarski vojnici kako ubijaju srpske zatvorenike, ali i civile, poslužile su Srbiji da u svetskom mnjenju dokaže stradanje i potkrepi svoje zahteve za pomoć.
Momčilo Gavrić, najmlađi podoficir na svetu
Ova fotografija nalazi se u Srpskoj kući na Krfu. Ispod slike, stoji natpis: „Jedanaestogodišnji artiljerijski podnarednik, najmlađi podoficir svih armija sveta u prvom svetskom ratu. Krf, 1916.“
Bio je učesnik Solunskog fronta gde je i ranjen. Posle cerske bitke, 1914. godine, sa osam godina je stekao čin kaplara, a vojvoda Živojin Mišić ga je na Kajmakčalanu, 1916. godine, u desetoj godini unapredio u čin podnarednika.
Srpski vojnik skida meso sa uginulog konja
Malo je stranaca koji su i u najtežim trenucima u istoriji srpskog naroda ostali uz njega. Samson Černov, ratni fotograf i snimatelj ruskog porekla, jedan je od njih. Bio je dopisnik ruskih novina. Ipak, nije napustio Srbiju ni kada je krah postao izvesan. Sa vojskom, državnim vrhom i dobrim delom stanovništva, prešao je preko Albanije svojim objektivom večno ovekovečivši stradanje i patnju izbeglica iz Srbije. Sa kolekcijom fotografija, Černov po dolasku na Krf putuje u London kako bi svet upoznao sa nezapamćenom nesrećnom Srbije.
Kralj Petar na bojištu
Fotografija je nastala kod Darosave u Šumadiji. Autor je takođe Samson Černov koji je neumorno radio kako bi svet priznao stradanja Srbije i poslao pomoć. U martu 1918. otputovao je u Njujork i organizovao izložbu fotografija. Tokom čitavog boravka u Americi nosio je uniformu kapetana srpske vojske.
Izgubljeni u snegu
Fotografija Samsona Černova objavljena u albumu „Petogodišnji rat – Srbi 1912-1916″ u Londonu 1916. godine.
Prelaz srpske vojske preko Vezirovog mosta u Albaniji
Prelazak Vrhovne komande preko zaleđenog Vezirovog mosta na Belom Drimu ovekovečio je Rista Marjanović.
Oko sokolovo/Srpski vojnik-izviđač na Drini
Verovatno najpoznatija fotografija iz Prvog svetskog rata „Oko sokolovo“ delo je Samsona Černova. Obišla je svet i stigla čak i do dalekog Japana. Iz pogleda ratnika koji negde na Drini pažljivo motri naprijateljske trupe, psiholozi su decenijama čitali hrabrost, smelost i odlučnost da se otkriju namere suprotne strane i obavesti komanda. Na fotografiji je Dragutin Matić, konjanik i pešak u srpskoj vojsci koji za svoju slavu decenijama nije znao.
(Dnevno)
