Posle poraza na Ceru, koji je za neprijatelja bio težak moralni udarac, neprijateljska komanda odlučuje se za novu ofanzivu protiv Srbije. Godine 1914. osmoga septembra započeta je ofanziva poznata kao „bitka na Drini“. To je jedna od najkrvavijih bitaka koju je vodila srpska vojska u Prvom svetskom ratu. Kulminacija bitke na Drini bio je Mačkov Kamen na planini Jagodnji iznad Krupnja.
U vojnoj istoriji, borbe na Mačkovom Kamenu, zabeležene su kao najogorčenije, najkrvavije i najdinamičnije borbe. U očajničkom rvanju Mačkov Kamen je kao magnet privlačio obe strane i prelazio u ruke čas jednoj, čas drugoj strani i po nekoliko puta na dan.
Neprijatelj u Lezter Krieg“-u objavljuje da se borbe na Mačkovom Kamenu tretiraju kao najkrvavije borbe „u celom srpskom pohodu“; a u Poćorekovom dnevniku je zapisano da gaje štab 16. korpusa 21 septembra izvestio, kao komandanta Balkanskih snaga, da žestina borbi na Mačkovom Kamenu „prevazilazi sve dosadašnje borbe“. U operaciskom dnevniku 6. armije se takođe kaže da je borba na Mačkovom Kamenu bila „najžešća i najogorčenija od svih dosadašnjih“, „Srbi su se branili sa naročitom žilavošću i preduzimali su još žešće napade“.
O žestini tih borbi najrečitije govore obostrani gubici. Od 16. do 22. septembra u ogorčenom rvanju i klanju, borenju prsa u prsa, gde su bajoneti lomili kosti ratnika, kundaci razbijali lobanje, zubi zarivali u meso, a prasak bombi i granata zagušivali bojnu viku, pored vojnika izginuo je veliki broj elitnih oficira. na Mačkovom Kamenu i okolnim položajima poginulo je 115 srpskih oficira a ranjeno 176 oficira, među kojima i princ Đorđe Karađorđević. Ukupni gubici na srpskoj strani je oko 15.000 boraca izbačenih iz stroja. Samo 22 IX neprijatelj je toga dana prebrojao 2000 mrtvih od toga 1200 svojih i 800 srpskih vojnika.
O ovoj bici do sada nije mnogo objavljivano jer to nije bila pobeda srpske vojske. Ostala je u senci velikih pobeda i na Ceru i Kolubari. Međutim, ova bitka ima veliki značaj, jer nije dozvolila neprijatelju da za tri dana, po Poćorekovom naređenju ovlada Jagodnjom i Sokolskim planinama već posle 13 dana teške borbe neprijatelj je totalno izmoren i desetkovan sa ukupnim gubicima 16000 izbačenih iz stroja.
Srpski narod nije dozvolio da kosti izginulih ratnika mučenika ostanu razbacane na stratištu. Odužio se senama svojih očeva dostojnim spomenicima – crkvi spomen-kosturnici u Krupnju i kapeli a Mačkovom Kamenu.
