Konzervacija stakla je delatnost koja je posvećena očuvanju kako istorijskih tako i arheoloških predmeta od stakla.Temeljni principi konzervacije stakla jednaki su kao i kod drugih predmeta kulturne baštine,znači pre svega usmerenost ka poštovanju i što boljem očuvanju izvornosti samog predmeta na kojem se radi.Reverzibilnost i uočljivost rekonstruiranih delova kao i mogućnost ponavljanja zahvata takođe su vrlo važne. Konzervator restaurator stakla mora poznavati osnove tehnologije stakla, istoriju staklarske veštine,temeljne uzroke propadanja staklenih predmeta i barem osnovue arheologije i istorije umetnosti .Vrlo je važno i poznavanje savremene teorije i prakse konzerviranja restauriranja stakla,konzervatorske etike,kao i osnovu naučnog ispitivanja predmeta.
Istorija stakla
Istorija proizvodnje stakla počinje pre oko 3500 godina pre nove ere na području Mezopotamije – o tome svedoče prve recepture za izradu stakla.Sam termin,bolje rečeno njegova verzija glass ,koja je korištena u germanskim jezicima nastala je u kasnorimskom carstvu,u rimskom staklarskom proizvodnom centru u Trieru,današnja Nemačka.Poreklo reči bilo bi od nemačkog izraza glesum,koji je označavao providnu i sjajnu supstencu.
Osnovne tehnike obrade
- oblikovanje na jezgru – zajedno sa livenjem u kalup i brušenjem jedna si od prvih tehnika obrade
- Duvano staklo – otkriveno od strane feničana oko 50 godine pre nove ere
- livenje u kalupu i brušenje – jedna je od najstarijih tehnika
- ceđeno staklo – otkriveno oko 1820. u Americi
- Mašinski duvano staklo – razvieno za potrebe industrije sijalica,početkom 20.veka prve mašine proizvodile su 10 sijalica u minuti.
Osnovne vrste stakla
-Natrijum-kalcijumovo staklo je najčešći i najjeftiniji oblik stakla. Obično sadrži 60-75% silicijuma, 12-18% sode, 5-12% kreča.
-Olovno staklo ima visok procenat olovnog oksida (najmanje 20% ).Relativno meko i sa visokim indeksom loma svetlosti,pogodno je za brušenje.Treba istaći da je stakalo sa olovnim oksidom bilo već od početaka staklarstva.
-Borosilikatno staklo je vrsta silikatnog stakla ,ima najmanje 5% bor oksida u svom sastavu. Najčešće je korišteno za sijalice i labaratorije.Otporno na naemikalije i termičke šokove.Izumio ga je Nemac Otto Schott 1893.Američko Pyrex staklo takođe je do 1940 .bilo na bazi borosilikatnog stakla, kasnije su se pojavili i proizvodi od kaljenog natrijum-kalcijumovog stakla.
-Aluminijum-silikatno staklo u sastavu ima aluminijum oksid .Još je otpornije od borosilikatnog stakla.
-96 procentno silicijumovo staklo vrsta je borosilikatnog stakla, istopljeno i formirano konvencionalnim sredstvima, a zatim obrađeno uklanjanjem gotovo svih ne-silikatnih elemenata . Otporno je na temperaturu do 900 C.
-Staklo od istopljenog silicijuma najteže je za proizvodnju i vrlo je skupo.Izdržava temperature do 1200 C.
Propadanje staklenih predmeta
Osim čisto fizičkih uzroka staklo je podložno i koroziji odnosno propadanju usled reakcije sa okolinom u kojoj se nalazi.U principu što je staklo siromašnije silicijumom to lakše propada.
Konzervacija staklenih predmeta
Istorijski predmeti
Dokumentiranje zatečenog stanja
Ovdje se podrazumeva pre svega pisana i fotografska dokumentacija stanja predmeta pre zahvata ali takođe je potrebno temeljno dokumentovati i sve zahvate i materijale korištene tokom rada na predmetu.Sastavni delovi dokumentacije moraju biti i izveštaji o eventualnim istorijskim ispitivanjima sprovedenim na predmetu ,kao i preporuka za dalje čuvanje predmeta.
Donošenje odluke o potrebi, obimu i posledicama zahvata
Ovo razmišljanje moralo bi biti interdisciplinarno i trebalo bi uključivati barem istoričara umetnosti ili arheologa, naučnika koji se bavi propadanjem stakla kao i samog konzervatora restauratora.
Čišćenje
U principu za čišćenje trebalo bi koristiti samo destilovanu vodu,bez ikakovih dodataka,eventualno se može koristiti i mešavina vode i etanola(1/1),možemo koristiti i rastvor od 90 delova destilovane vode,9 delova etil alkohola i 1 dela amonijaka(25%).
Uklanjanje starih restauracija
Kod najlakših slučajeva dovoljno je predmete potopiti u vrelu vodu.U težim slučajevima moramo koristiti razne rastvarače zavisno o lepku koji je korišten. Najteže se uklanjaju lepkovi na bazi epoksida i poliestera,za njih koristimo 15% rastvor benzolsulfokiseline u dimetilformemidu.Kako se radi o prilično toksičnoj mešavini postupak izvoditi u digestoru.
Lepljenje delova
Za lepljenje danas se najviše koriste dvokomponentni epoksidni i cijanoakrilatni lepkovi koji vezuju pod uticajem UV svetlosti. Delovi koje lepimo moraju biti potpuno i temeljno očišćeni od bilo kakove nečistoće i masnoće.Kao najpoznatiji proizvodi koji se koriste u ovu svrhu navedimo dvokomponentni lepak Araldit 2020 kao i pod UV zračenjem vezujući lepak Conloc.Poznati proizvodi su: Hxtal NYL-1,Fynebond i EPO-TEK 301-2.Kod problematičnih predmeta mogu se koristiti i ojačanja od stakla ili providne plastike.
Izrada rekonstrukcija
Araldit 2020 može se koristiti i za livenje delova koji nedostaju.Za liv koristimo gipsane ,voštane ili silikonske kalupe.
Arheološki predmeti
Dokumentiranje zatečenog stanja
U principu jednako onom navedenom kod istorijskih predmeta ali u ovom slučaju dokumentacija bi morala sadržavati i podatke o vrsti zemljišta u kojoj je predmet pronađen, kao i eventualne primedbe vezane za iskopavanje predmeta. Kod nalaza iz slatke ili slane vode podaci o dubini vode gde je predmet nađen, odnosno prozirnost iste kao i smer i jačina vodenih struja i eventualna prisutnost makro i mikroskopskih organizama poželjni su deo dokumentacije.
Donošenje odluke o potrebi,obimu i posledicama zahvata
U pricipu isto kao kod istorijskih predmeta i poželjno je i učešće arheologa.
Odslojavanje
Predmete možemo odsoljavati u stajaćoj vodi, vodi koju povremeno mešamo i u stalno pokretnoj vodi.Pri ovom postupku obavezno koristimo konduktometar. Eventualno se može koristiti i srebro nitratni test na hloride.
Uklanjanje starih restauracija
Isto kao i kod istorijskih predmeta samo što nikako ne treba potapati u vrelu vodu.
Čišćenje
Koristimo pažljivo mehaničko čišćenje i čišćenje destilovanom vodom . Hemijsko čišćenje dolazi u obzira samo nakon dobrog razmišljanja o kratkoročnim i dugoročnim posledicama istog.
Konsolidacija
Kod površinskih i dubinskih oštecenja staklenih predmeta iste je potrebno površinski učvrstiti i slojem laka izolovati od spoljnih uticaja.Najjednostavnije sredstvo za konsolidaciju je rastvor Paraloida B 72 u acetonu.
Lepljenje
Iako bi kod arheološkog stakla trebalo prednost dati reverzibilnim materijalima lepkovi navedeni pod istorijskim predmetima i ovde dominiraju.Kao primer reverzibilnog materijala navedimo gust rastvor Paraloida B 72.
Izrada rekonstrukcija
Kao i kod istorijskih predmeta – možemo koristiti Araldit 2020.
Napomena!
Sve navedene informacije namenjene su profesionalnim konzervatorima, restauratorima,muzejskim radnicima i onima koje ova problematika zanima i to isključivo u edukativne/informativne svrhe.
(Wikipedija)
