Ratni luk je tip oružja koji izbacuje strele pomoću njegove elastičnosti. Koristi se za lov, sport a kroz istoriju i za ratovanje.
Veština upotrebe luka se naziva streličarstvo. Pored praćke luk je jedno od prvih oružja namenjenih za upotrebu na daljinu.
Veoma različiti dizajni lukova se mogu sresti u različitim kulturama i kroz razne periode. Uobičajni oblici su napravljeni od čvrstog drveta ( engleski dugi luk ), od pločastog drveta ( Japanski i Sijamski) i kompozitni lukovi ( srednji istok, Indija i Mongolija ).
Istorija
Smatra se da je luk nastao u kasnom Paleolitskom i ranom kamenom dobu. U Evropi se pojavio na prostoru današnje Nemačke i datira od kasnog paleolitskog perioda hamburške kulture ( 9000-8000 godina pne ). Strele su pravljene od Borovine, bile su duge 15-20 cm i imale su kameni vrh.
Prva upotreba lukova u ratne svrhe je opisana u Indiskim Epovima.
Istorija izrade
Najstariji lukovi, za koje se sada zna, pronađeni su u močvarama na jugu ostrva Zeland u Danskoj. Tamo su nađena dva luka 1940-ih. Napravljeni su od brestovog drveta, rukohvat im je ravan i imaju oblik latiničnog slova d ( D ), dužine su 1,5 m. Ovakvi lukovi su se koristili sve do bronzanog doba.
Američki indijanci su koristili ravne lukove napravljene od američkog oraha.
Razvoj
Ratni luk je postao glavno naoružanje srednjevekovnih armija Egipta i Sirije, koji su izbacivali strele sa ratnih kočija, što je bilo jako efikasno. Dok Rimljani i Grci nisu našli za shodno da koriste ovo oružje, već su razvili drugačiju taktiku borbe i ojačali oklope koji su umanjili efikasnost strela. Ta dominantnost je trajala sve do dolaska na scenu naroda istočne azije (koji su imali strelce na konjima i mnogo bolje kompozitne lukove) i tada su oni postali dominante nacije tog vremena.
U Engleskoj se u srednjem veku pojavio dugi luk, koji je bio veoma kvalitetan sa svojim većim dometom i većom probojnom moći od ostalih lukova i od prvih vatrenih oruzja.Međutim za dobro rukovanje ovim lukom bilo je potrebno više godina treninga. Dugi luk je bio nacionalno oružje Engleza i početkom 14. veka 60% engleske armije su činili vojnici opremljeni dugim lukom.
Kasnije se razvila i posebna vrsta luka nazvana samostrel. Mana mu je bila da je bio spor za punjenje. Vrlina mu je bila da se lakše rukovalo sa njime i da već posle nekoliko nedelja treninga vojnik-strelac je bio potpuno spreman za borbu. Takođe, ono što je u ono vreme bilo veoma važno, imao je veću probojnu moć od bilo kog onovremenskog luka.
Ratni luk počinje polako da nestaje sa ratne scene pojavom baruta i musketa.
Najpoznatiji korisnici ratnog luka su svakako Robin Hud i Vilijem Tel.
