Tutankamon, faraon – dečak
Bio je on, kao što njegovo ime kaže „Živa slika boga Amona“. Naslednikov naslednik. Sin božanskog faraona, Amenhotepa IV, kasnije Ehnatona i njegove „ mnogovoljene kraljeve supruge“, Kije. Iako je njegova vladavina trajala kratko, iako je u stvari bio samo dete kad je u nasleđe dobio božanski presto i faraonsku krunu, on je postao simbol drevnog Egipta. Njegovo najprepoznatljivije lice. Sudbina dečaka, faraona- živog Boga na Zemlji jedna je od najpoznatijih priča.
Njegova priča nam dolazi iz mračnih odaja u koje niko nije ušao nekoliko hiljada godina. Tu se izgubila i svetlost. Tama je progutala glasove prošlosti. Njegovo ime nije se spominjalo i on, kao da nikad nije ni postojao. Sada, već davne 1922. Hauard Karter je bio taj čije su oči prve ugledale isto ono što je gledao i poslednji koji je izašao iz faraonove grobnice pre nekoliko hiljada godina. Faraonova grobnica u dolini kraljeva je toliko značajna jer je to bila jedna od retkih, očuvanih kraljevskih grobnica koja je milenijumima ostala netaknuta i neopljačkana. Samim tim, grobnica je bila riznica predmeta od kojih je svaki govorio za sebe. Samo je bilo potrebno da ugledaju svetlost dana. Da ih ponovo obasjaju zraci božanskog Sunca. Zamislite samo to uzbuđenje kada je Karter prvi ugledao posmrtnu masku farona, na mumiji koja je ležala u spokojstvu vremena i tame. Sva od zlata. A zlato je bilo meso bogova.
Čvor od jakog konopca kog su vezale svešteničke ruke pre nekoliko hiljada godina koji je bio netaknut sa nepolomljenim glinenim pečatom na jednim od vrata škrinje bio je dokaz da je grobnica ostala netaknuta. Mir faraona koji je počivao u večnosti ostao je neuznemiren. U tami i tišini vekova.
Dopusti čitaoče da iz bliske prošlosti, iz te 1922. uz pratnju boga Kheha, boga večnosti, pređeš u vreme faraona.
Faraon Tutankhamon je seo na božanski presto posle smrti svog oca, faraona- jeretika Ehnatona oko 1334. pre naše ere. Vladao je svega deset godina. Presto je dobio kao devetogodišnji dečak. Kao princ, u vreme kada je njegov otac sprovodio verske reforme poznate kao „ atonizaciju religije“ bio je poznat pod imenom Tutankhaton ili „ živa slika Atonova“. Posle smrti njegovog oca, treće godine od početka svoje vladavine, pod pritiskom Amonovog sveštenstva i pod njegovom kontrolom napustio je jeretičku prestonicu svog oca Ahetaton i prešao u drevni grad Tebu. Tu je promenio svoje ime što je bio simboličan početak ukidanja jeretičkih reformi. Drevna božanstva i njihovi hramovi su ponovo oživeli. Njihova imena su sada sveštenici ponovo uzvikivali i prinosili im žrtve. Stupivši na presto da bi nastavio svoju božansku lozu oženio je svoju polusestru, princezu Ankhsunamun ili „ ona koja živi za Amona“. Ona je bila ćerka njegovog oca i čuvene lepotice, kraljice Nefertiti.
U vreme maloletstva, faraon je imao moćne savetnike u velikom veziru Aju (brat kraljice-majke Tij) i vojskovođi Horemhebu. Obe ličnosti odigraće veoma značajnu ulogu na pozornici egipatske istorije.
Tokom svoje kratkotrajne vladavine u spoljnoj politici on će pokušati da obnovi diplomatske veze sa susednim zemljama koje su zamrle tokom vladavine njegovog oca. Vodio je nekoliko bitaka protiv Azijata i Nubijaca.
Ono što istoričare posebno interesuje je njegov život. Kako je živeo, a još bitnije radi razumevanja događaja u vreme i posle njegove vladavine je, na koji način je mladi faraon i umro. Postoji više teorija o njegovoj smrti. Kao da ih je pisala sama Agata Kristi. Time ću se pozabaviti u ovom članku. Zahvaljujući očuvanosti njegove mumije naučnici sadašnjice uz pomoć moderne nauke u mogućnosti su da daju mnoge odgovore na različita pitanja.
Njegov skelet je bio dug 180 cm. Imao je kao i njegov otac izduženu lobanju. Izvršena je kompjuterizovana tomografija kojom su napravljeni detaljni snimci mumije koji su otkrili nove tragove iz prošlosti. Ono što je moguće jeste da mladi faraon ne bi mogao u tim godinama da umre prirodnom srmću. Jedna od teorija je da je faraon poginuo tokom neke bitke. Ali kompjuterizovani snimak bi time pokazao povredu njegove kičme koje nije bilo. Postavlja se pitanje da li je došlo do borbe za vlast? Da li su iskusni Aj i Horemheb iskoristili faraonovu nezrelost i mladost pa su ga otrovali? Ili je faraon umro od neke bolesti ili zaraze? Novi snimak je otkrio jedan zanimljiv trag. Slomljenu levu nogu. Stručnjaci smatraju da je prelom nastao nekoliko dana pred faraonovu smrt što je moglo izazvati infekciju. A opet, neki drugi smatraju da je do preloma došlo kada je Karter otkrio mumiju, prilikom njenog ispitivanja. Na kraju, misterija ostaje i dalje, bar za sad nerazjašnjena. Ono što je najzanimljivije je da su stručnjaci koristeči mere lobanje dobijenih sa digitalnih snimaka mumije uspeli da izvrše rekonstrukciju faraonovog lica. Ali, ono što tehnologija ne može da nam pokaže je boja njegove kože i očiju kao i oblik nosa. Imamo čast da ugledamo lice božanskog faraona.
Smrću faraona Tutankhamona ugasila se osamnaesta „tutmosidska“ dinastija. Pisma iz tog vremena koje je uputila faraonova udovica hetitskom kralju Šupilulimi I nam govore o tome da je kraljica tražila da joj hetitski kralj pošalje jednog od svojih sinova koji bi postao njen novi suprug i vladar Egipta. Kralj je poslao jednog od svojih sinova koji nije uspeo da uđe u Egipat pošto je ubijen na granici. To govori o previranju unutar države i o borbi za vlast. Kraljica Ankhsunamun je bila preslaba da bi zadržala presto u svetu muškaraca. Njena sudbina ostaje nepoznata. Božanski presto preuzeo je prvo vezir Aj sa svojom „ velikom kraljevskom suprugom“, novom kraljicom Tij. Posle njegove smrti, vojskovođa Horemheb koji nije bio plemenitog porekla uzurpirao je presto i postao faraon. On je započeo kampanju „damnatio memoriae“ sa ciljem da izbriše sećanje na Tutankhamona i njegovu porodicu. Tim činom je želeo da udari legitimitet svojoj vladavini. Neku naučnici veruju da je njegova supruga, Mutnedžmet bila sestra kraljice Nefertiti. Međutim, Horemheb nije za sobom ostavio potomstvo i posle njegove smrti presto preuzima nova, devetnaesta „ ramesidska“dinastija.
Iako je bio suviše mlad da bi ostavi duboke tragove u egipatskoj prošlosti, faraon Tutankhamon je postao veoma značajan u sadašnjosti, a svakako je zauzeo mesto i u budućnosti. Time je nastavio svoj život u večnosti. Bez straha da zauvek bude zarobljen u tami i zaboravljen. Ipak, smrt je konačna tek onda kada nestane sećanje na tu osobu.
Tekst :Berislav Kangrga
