„Ja sam Srbe smatrao i smatram ih za vojnički najjače od svih naših neprijatelja. Zadovoljni su malim, dovitljivi, lukavi, osobito pokretljivi, dobro naoružani, vešti u korišćenju zemljišta, vrlo dobro vođeni, za borbu mržnjom i oduševljenjem zagrejani.“
Kolubarska bitka bila je najsjajnija pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu. U trenutku kada su svetski mediji očekivale vesti o slomu srpske vojske, a Austrougarska priređivala svečanu paradu u Beogradu, malo ko je verovao da samo jedna armija poluraspadnute vojske i jedan čovek išta mogu promeniti.
Ali upravo to se dogodilo dolaskom generala Živojina Mišića na čelo Prve armije.
Zahvaljujući njegovoj brilijantnoj strategiji, posle 15. decembra 1914. godine na teritoriji Srbije, bar na kratko, nije bilo neprijateljskih vojnika.
Kolubarska bitka je saveznicima pokazala da se na malu balkansku državu stisnutu između neprijatelja, oslabljenu od Balkanskih ratova i izolovanu od prijatelja, i te kako može računati!
Oni mudriji su predvideli da će upravo Balkan biti mesto gde će se rešiti sudbina ‘Velikog rata’.
O ovoj pobedi u danima koji su usledili pisali su i novinari, i književnici i vojnici… Ipak, možda najveća pohvala junaštva i hrabrosti srpskih vojnika došla je upravo sa protivničke strane.
Svedočanstva je originalno objavila Politika u sklopu obeležavanja 100 godina od Kolubarske bitke. Ovo su posle boja zapisali srpski neprijatelji:
„Jedna potučena vojska, ne razbijena rulja jurila je u bezmalom strahu prema granici. Pred veče prešli smo Drinu preko ratnog mosta u čijem su pontonima sedeli pontonjeri, već spremni da ga razore. Opšta depresija izražavala se preklinjanjem i sumnjičenjem vođa.“
Egon Ervin Kiš, austrougarski vojnik i pisac
„Ovom prilikom treba napomenuti da smo upoznali Srbe kao valjane neprijatelje. Ja sam ih smatrao i smatram ih kao vojnički najjače od svih naših neprijatelja. Zadovoljni su malim, dovitljivi, lukavi, osobito pokretljivi, dobro naoružani, vešti u korišćenju zemljišta, vrlo dobro vođeni, za borbu mržnjom i oduševljenjem zagrejani oni su našim trupama zadavali mnogo više teškoće no Rusi, Rumuni i Italijani.“
Alfred Kraus, austrijski general
„Šteta što taj mali, hrabri srpski narod nije moj saveznik.“
Vilhelm Drugi, nemački car
„Hoću, ubiću se, ali tek onda kada ma koji drugi austrijski general pobedi srpsku vojsku.“
Oskar Poćorek, austrougarski general na poruke iz Beča da posle takvog poraza treba da izvrši samoubistvo
(dnevno.rs)
