Kada su naučnici sa Meksičkog instituta Tlapitzcalzin uzeli u ruke čudnovate antičke instrumente u obliku ljudske lobanje, nisu ni mogli da zamisle kakve će jezovite zvukove stvarati. Asteci su bili narod poznat po obrednim žrtvovanjima i visokom procentu ponerogeneze, ostaci njihovih nedela se dan danas iskopavaju na području Srednje Amerike.
Arheolozi su pre dvadesetak godina na području Meksika počeli da pronalaze čudne predmete u zakopanim i razrušenim hramovima prastarih Asteka. U rukama obredno žrtvovanih ljudi su stajale krhotine keramičkih predmeta o čijoj nameni naučnici nisu znali ništa. Nakon nekoliko pokušaja rekonstrukcija, arheologe je poslužila sreća, u jednom grobu pronađeno je dvadesetak predmeta oblika ljudske lobanje, u ostacima nesretnika kojem su Asteci otkinuli glavu, pronađen je još jedan gotovo netaknut predmet, za koji je vremenom postalo jasno da se radi o instrumentu.
Keramička zviždaljka iz groba u hram Ehecatl je dan danas funkcionalna, ali naučnici nisu znali kako se „svira“ na takvom istrumentu, zato su problematični instrument poverili mešinskom inženjeru Robertu Velazquezu Cabreri koji je život posvetio restauraciji instrumenata iz pred-Kolumbove Amerike. Nakon tog otkrića, pronađeni su slični primerci i u hramu Tlatelolco. Iako su instrumenti imali varijacije u obliku i veličini, svi oni su bili “okićeni” ukrasima koji su podsećali na ljudsku lobanju.
Na veliko čuđenje javnosti, zvuci koji su izlazili iz „zviždaljki“ u obliku ljudske lobanje, nisu bili nimalo umirujući ni ugodni.
Naime „muzina“ iz keramičkih lobanja je bila jednako jeziva kao i njihov izgled.
Nakon dodatnih istraživanja postalo je jasno da su prastari Asteci koristili ovakve instrumente prilikom kretanja u boj i tokom masovnih žrtvovanja ljudi. Zvuci nalik urlicima, vapajima i vrištanju ljudi stvaraju posebne frekvencije koje direktno utiči na stanje našeg mozga. Uprkos stvaranju straha i nelagodnosti, astečki instrumenti u obliku ljudske lobanje su slušaoca dovodili do blagog transa i ukočenosti što objašnjava zašto su korišćeni pri ritualnim ubistvima ljudi i neposredno pre početaka bitke.
Zamislite na stotine astečkih vojnika ukrašenih jarkim bojama gde svi odreda koriste ovakve instrumente ili pak zamislite da ljudskim urlicima iz obreda žrtvovanja i mučenja dodate i zvuke astečke zviždaljke i dobijate povećan efekt transa.
Možda mislite da su Asteci radili nešto što nama danas nije poznato, muzičari i političari i te kako koriste ritam i zvučne vibracije kako bi zaobišli naše racionalne centre i kako bi nas uz blagi trans doveli do stanja u kojem se pale emocionalni centri sa kojima je relativno lako upravljati.
Hipnotizeri koriste svoj glas kao sredstvo za uvod u opuštanje i trans, prastari Asteci su na umu imali puno negativnije i pogubnije namere. Njima je bilo u interesu da uvedu u trans slušaoce uz izrazito negativne osećaje.
Poslušajmo zajedno kako zvuče astečke zviždaljke sa ljudskim urlicima.
Iako mnogi sumnjaju da su Asteci imali toliko napredno znanje o ljudskom sluhu i učincima zvuka na ljudski mozak, istorija je prepuna slučajeva u kojima civilizacije sa relativno slabim tehnološkim umećem, poseduju neverovatne artefakte koji još uvek zbunjuju naučnike.
Bez obzira slažete li se vi sa stavovima naučnika ili ne, smatramo da je izuzetno bitno da se upozna pradavna ljudska prošlost, iz jednostvnog razloga, ako znamo istinu o prošlosti, bolje će mo razumeti sadašnjosti, na taj način možemo da donosimo pravilnije i kompleksnije odlike za budućnost.
Izvori: (ancient-origins) i (dailymail)
