Godine 1966. dr. Javier Cabrera dobio je na poklon jedan kamen od siromašnog lokalnog farmera u svom 
rodnom mestu Ica u Peruu. Na kamenu je bila ugravirana riba, sto nije moglo previše da znači prosečnom farmeru, ali je puno značilo obrazovanom dr. Cabreri. On je bio profesor medicine i šef odeljenja na univerzitetu u Limi. Kada je otišao u penziju bio je dugo godina kulturni antropolog u regiji Ica u Peruu. Tako je u ovoj ribi prepoznao odavno izumrlu vrstu, što je podstaknulo njegovu radoznalost. Od farmera je kupio još kamenja, za koje je ovaj tvrdio da ga je pokupio iz okoline reke posle poplave.
Dr. Cabrera je prikupljao sve više i više kamenja, a glas o njegovom postojanju i potencijalnoj vaznosti stigao je do arheološke zajednice. Doktor je uskoro nagomilao hiljade komada «kamenja iz Ice». Prefinjene rezbarije bile su zagonetne koliko i fascinantne. Jedna trećina njih prikazuje pornografsku kulturu Inka, grafički detaljno prikazanu u artefaktima tog razdoblja (slika ispod).
Neko je uklesao ljude koji se bore sa dinosaurusima, ljude sa teleskopima i ljude koji obavljaju operacije hirurškim priborom i to ne bilo kakve operacije, nego detalji hirurških operacija, carskog reza, transfuzije krvi, komplikovane operacije pluca i bubrega, detaljni zahvati na srcu i mozgu. Ove slike su potvrdile nađene lobanje sa ožiljcima koji pokazuju zarastanje i ozdravljenje, što znači da je pacijent i posle operacija lobanje još dugo vremena bio ziv. Lekari su čak utvrdili da je na pojedinim kamenovima ugravirana operacija presađivanja mozga.
Neki crteži na kamenju nas potpuno vraćaju u praistoriju, ali ne bilo kakvu. Prikazano je vreme kada su praistorijske životinje, dinosaurusi i ljudi živeli zajedno, što današnja arheologija poriče. Prikazani su ljudi koji se bore sa dinosaurusima, i skoro jedna trećina kamenja prikazuje specifične tipove dinosaurusa, kao što su triceratops, stegosaurus, dinosaurus terapod, koji je bio sličan tiranosaurusu rexu ili alosaurusu. Nekoliko dinosaurusa diplodoku je prikazano na ica kamenju kako na sebi imaju kožne nabore, a postojanje ovih osobina potvrđeno je tek nedavno, početkom devedesetih godina 20. veka. Na slici ispod, vidi se kamen gde je prikazan čovek koji jaše triceratopsa.
Takođe na nekim kamenovima, prikazane su mape izgubljenih kontinenata, zatim čoveka koji istražuje neki predmet pomoću lupe ili kako kroz neku spravu koja liči na teleskop, gleda u nebo (slika ispod).
Nekoliko kamenova poslato je u Nemačku, i rezbarije su datirane u drevnu prošlost. Ali prema stanju današnje istorije čoveka, ljudi nisu mogli da žive u vreme dinosaurusa. Homo sapiens postoji tek nekih 100.000 godina. Engleska televizija BBC je saznala za ovo otkriće i snimila je dokumentarnu emisiju o kamenju iz Ice. Medijsko razotkrivanje pokrenulo je oluju polemika. Arheolozi su kritikovali peruansku vladu zbog nemarnosti u sprovođenju zakona o starinama.
Napravljen je veliki pritisak na vladu Perua, pa je farmer koji je prodavao kamenje Cabreri uhapšen. On je tvrdio da je kamenje pronašao u jednoj pećini, ali je odbio da kaže vlastima tačnu lokaciju, ili su tako barem tvrdili. Slučaj je uklonjen tako vešto da bi na to svaki korumpiran političar mogao da bude ponosan. Peruanska vlada je ponudila farmeru nagodbu oko blaže kazne ako prizna krivicu, na šta je on i pristao.
Posle toga je porekao svoju priču i «priznao» da je sam izrezbario kamenje. To se čini vrlo teško prihvatljivim, budući da je bio neobrazovan i nevešt, kako se pokazalo istraživanjem njegovog dotadašnjeg života. Osim toga, dokumentovano je da stanovnici u ovom kraju pronalaze ovo kamenje još od 1.500. godine, a ukupno je bilo 11.000 komada kamenja. Neki su bili prilično veliki i prekriveni zamršenim rezbarijama životinja i prizora koje farmer nije mogao da poznaje kao neuk čovek. Trebalo bi mu nekoliko desetina godina svakodnevnog rada da izradi toliku količinu kamenja, a to ne bi u njegovoj okolini prošlo nezapaženo. Međutim, na te činjenice niko nije obraćao pažnju.
