Pitijske igre su panhelenske svečanosti (druge po važnosti) koje su se održavale u čast boga Apolona, na podnožju Parnasa odnosno na stadionu ili pozorištu grčkog svetilišta i proročišta Delfi u Grčkoj.
Po svom značenju bile su odmah iza olimpiskih igara, a u umetničkim disciplinama su ih i nadmašivale.
Prve pitijske igre održane su oko 582. godine pre nove ere. U početku su se održavale svake osme godine, a kasnije od 586. godine p.n.e. svake četvrte, otprilike sredinom avgusta. Igre su trajale pet dana.
U početku su u Delfima bila samo muzička takmičenja, a kasnije su dodate i ostale discipline. Od sredine petog veka svetilište u Delfima postepeno gubi na svojoj važnost, a krajem četvrtog veka car Teodosije I je zatvorio svetilište i ukinuo pitijske igre.
Prvi dan
Stari Grci su ukazivali poštovanje svojim božanstvima, tako što su im prinosili žrtve. Za uzvrat ljudi su očekivali da im božanstvo bude naklonjeno. Prvi dan Pitijskih igara bio je posvećen upravo religijskim ceremonijama. Prvo bi obavljali žrtvene obrede. Oni bi počinjali tako što bi se povorka sa životinjom zaputila ka žrtveniku. Životinju bi najčešće okitili cvetnim vencem. Povorka bi pevala himne posvećene bogu Apolonu, dok korača prema žrtveniku. Kada bi došli do njega, svaki vernik bi mogao da ubaci ječam u žrtveni oganj. Tako je svako mogao da učestvuje u samom činu žrtvovanja i pridobije božansku naklonost.
Kada bi osoba prinosila žrtvu ka žrtveniku izgovarala bi molitvu. Ostali bi takođe izgovarali molitve dizajući ruke uvis. Životinju koju su prineli žrtveniku, ubijali bi tako što bi joj glavu unazad zabacili i presekli grkljan. Zatim bi rasporili životinju i gledali u kakvom su joj stanju organi. Najviše bi pažnje posvetili jetri. Kada svako od vernika dobije svoje parče mesa, oni bi deo sačuvali za boga. A posle toga bi počela gozba. Dan bi se završavao odlaskom do amfiteatra gde bi gledali predstavu u kojoj je bila prikazana borba između Apolona i pitona.
Drugi dan
Drugi dan igara bio je posvećen velikoj gozbi u čast Apolona. Takmičari bi polagali zakletve pored žrtvenika, kao i sudije da će poštovati pravila. Morali su takođe da dokažu da su bili pravi Heleni, jer su samo oni imali pravo da učestvuju. Za dečake koji su takođe učestvovali na takmičenjima zakletvu su polagali otac, starija braća i učitelj.
Treći dan
Treći dan bi već počinjale i same igre. Jedan od razloga zbog čega su se isticale baš ove igre, jeste muzičko takmičenje koje bi se trećeg dana održavalo. Muzika se jako cenila u staroj Grčkoj jer su smatrali da je to dar od Bogova.
U početku su se održavala samo ova takmičenja. U ovom delu takmičenja, učesnici su mogli da izaberu neke od ovih disciplina: Sviranje na kitari, pevanje peana uz kitaru, nadmetanje u frulanju i aulodici tj. pevanje uz frulu. Takmičara je mogla da prati i kitara i frula zajedno. Nisu se nadmetali samo pojedinci, već i horovi.
U Helenističkom periodu dodata su i takmičenja iz pisanja poezije i takmičenja glumaca u komedijama i tragedijama. Pobedniku bi se uglavnom posle pobede pisale pesme. Više su se cenile pesme, ako su je napisali neki poznati pisci.
Četvrti dan
Četvrti dan bio je posvećen atletskom takmičenju. Najstarija disciplina u ovom delu takmičenja bilo je trčanje na rastojanju od 600 metara. Održavale su se na stadionu čija je dužina bila 177,55 metara. Pored ove discipline bile su i još: Diaulos ( dva puta pretrčati dužinu stadiona), dolihos ( u zavisnosti gde su se održavale učesnici su pretrčavali stadion od 7 do 20 puta, što iznosi ukupno oko 3550 do 3850m. Zavisilo je takođe i od godišta učesnika), pentatlon ( petrostruko takmičenje u trčanju, bacanju diska, skoku, bacanju koplja i rvanju.
Rvanje se odigravalo samo u slučaju da je borba nerešena), rvanje ( To je bio najstariji oblik borbe bez oružija. Pobeđuje onaj koji svog protivnika natera da triput padne.), boksovanje, pankratija ( rvanje i pesničenje zajedno) i trčanje pod punom ratnom opremom.
Dečaci su se nadmetali u sledećim disciplinama: u trčanju, rvanju i pesničanju i pankrationu. Oni da bi mogli da se takmiče morali su biti uzrasta od 12-14 godina. Takmičili bi se prvo dečaci, pa odrasli. Posle takmičenja dodeljivali bi pobednicima nagrade. Tako bi se završio i četvrti dan.
Peti dan
Peti dan su se održavale konjske trke na hipodromu. Održavana su takmičenja dvoprežnih i četvoroprežnih kola. U ovim disciplinama mogli su da se takmiče samo najbogatiji grci.
Vasnici tih konja nisu morali da se takmiče, već jahači, ali je pobeda pripadala onom u čijem je vlasništvu konj. Na ovaj način pobednici se mogli biti i žene, a i deca. Naravno, pobeda je bila izražajnija i značajnija ako bi vlasnik konja, učestvovao u takmičenju.
Nakon uvođenja dvoprežnih kola, četvoroprežna kola su idalje ostala najprestižniji događaj, jer sastavljanje dobrog tima za četiri konja zahteva više novca i truda nego manji tim. Pindar je napisao čak četrnaest oda za pobednike četvoroprežnih kola.
