Percival Harrison Fawcett bio je britanski pukovnik, arheolog i strastveni istaživač južnoameričkog kontinenta. Njegova poslednja ekspedicija tajanstveno je nestala
Percival Harrison Fawcett rođen je 1867. godine u Devonu u Ujedinjenom Kraljevstvu. Nestao je 1925., u dobi od 57 godina, zajedno sa svojim timom u kojem je bio i njegov najstariji 22-godišnji sin. Njegova poslednja ekspedicija i danas golica maštu istraživača širom sveta, baš kao što je njegovu golicala ideja o pronalasku davno izgubljenog grada sagrađenog od srebra i zlata.
Još otkad su Evropljani stigli u Novi svet, među istraživačima i novinarima širile su se priče o legendarnom El Doradu, ‘gradu od zlata’ koji se nalazi skriven u srcu brazilskih prašuma. Legende o njemu Evropljanima su pričali razni domoroci, a priče su arheologe usmeravale u istraživanje područja na koja zapadni čovek nikada nije stupio nogom.
Godine 1906. Fawcett se s ekipom istraživača uputio u brazilsku prašumu i u području Mato Grossa proveo 18 meseci. Nekoliko godina kasnije, 1911., otkriven je drevni grad Inka Machu Picchu. Nekoliko značajnih otkrića u relativno kratkom vremenu u Fawcettu će razbuktati istraživački žar. Odlučio je da pronađe legendarni El Dorado, nazvavši ga gradom ‘Z’.
Već 1912. počeo je s formulisanjem različitih teorija o Z-u kojim je postao potpuno opsednut. U pismu svom sinu Brianu opisao je grad o kojem je sliku sagradio iz raznih priča i legendi koje su mu ispričali domoroci širom Brazila.
– Očekujem ruševine monolitskog karaktera, starije nego najstarija otkrića u Egiptu. Sudeći prema opisima u različitim delovima Brazila, stanovnici izgubljenog grada koristili su pismo nalik starim pismima Evrope i Azije. Postoje i glasine o neobičnim izvorima svetlosti u svim građevinama, fenomenu koji je uteravao strah u kosti onih koji su videli grad. Centralno mesto koje je nazivam ‘Z’ i koje je moj glavni cilj nalazi se u dolini okruženoj planinama. Dolina je široka oko desetak milja, a grad se nalazi na uzvišenju usred nje. Prema njemu vodi kameni put . Kuće u njemu su niske i nemaju prozora. U sredini je hram u obliku piramide. Njegovi stanovnici su brojni, imaju domaće životinje i jako dobro razvijene rudnike. Nedaleko se nalazi drugi, manji grad i njegovi stanovnici su podređeni stanovnicima iz Z-a. Južno se nalazi treći grad, ali on je potpuno uništen.
Osam godina kasnije, 1920., Fawcett je u nacionalnoj biblioteci u Rio De Janeiru naišao na dokument pod imenom ‘Manuskript 512‘. Njega je 1753. godine napisao portugalski istraživač koji navodi da je u Mato Grosso regionu našao drevni grad koji podseća na drevne grčke gradove.
Manuskript opisuje grad u kojem se građevine protežu na nekoliko spratova sa širokim ulicama i bogatom dekoracijom od srebra. Tadašnji arheolozi otpisivali su mogućnost postojanja takvoga grada, ali za Fawcetta je to, pomalo naivno, bila poslednja potvrda da se mora uputiti u tajnovitu unutrašnjost ogromne prašume.
Godine 1921. Fawcett se uputio u čak dve misije, ali obe su propale zbog bolesti i brutalnih uslova života u prašumi. Njegov treći i poslednji pokušaj biće njegova poslednja istraživačka ekspedicija u životu. Do aprila 1925. godine Percy Fawcett je uspeo da okupi nekoliko bogatih sponzora poput porodice Rockefeller, ali i sposoban tim koji je pristao da ga pratiti u nepoznato. Među njima je bio i njegov najstariji sin Jack.
Već krajem maja ekspedicija je stigla do ivice dotad istražene teritorije. Sve ispred njih bila je potpuna nepoznanica. Još nekoliko meseci njegova supruga je primala pisma sa izveštajima. A onda je sve stalo.
U poslednjem pismu Fawcett je napisao kako će kroz region proći za nekoliko dana i kako se ne treba brinuti, jer – nema šanse da ‘stvar’ ne uspe.
Nakon što dve godine od Fawcetta nije stigla ni jedna jedina informacija, britanska javnost se zabrinula, baš kao i njegova porodica, prijatelji i kolege. Naime, Fawcett je najavio da se po ulasku u nepoznatu teritoriju neće moći javljati oko godinu dana.
Kako se to nije dogodilo, u narednim godinama su brojne ekspedicije pokušavale da saznaju šta se dogodilo sa petočlanom ekipom. Ni jedna od njih nije uspela. Naprotiv, u potrazi za slavnim istraživačem živote je izgubilo oko stotinjak ljudi. Različite teorije o Fawcettovoj smrti nastaju još i danas.
O legendarnoj ekspediciji koja je tragala za drevnim gradom ‘od srebra i zlata’ napisane su brojne knjige, a najpoznatija od njih uskoro bi trebala da bude pretvorena i u film ‘The Lost City of Z’.
(24sata)
