Jeste li čuli za istraživanje koje je potvrdilo da se veština obrade metala razvila krajem šestog milenijuma pre nove ere na teritoriji Vinče?
Kada pomislimo na čoveka kasnog kamenog doba, obično ga ne zamišljamo sposobnim za tako složne procese kao što je topljenje metala i izrada metalnih alata, posuda, ukrasa i nakita.
Međutim, praistorijski kovači Vinče su znali tajnu pretvaranja zelene rude bakra u sjajni metal.
Zvuči neverovatno da je vinčanski čovek našao ovako napredan način da osvoji prirodu. Ipak, srpska arheološkinja Miljana Radivojević je došla do tog zaključka.
Ona je u Londonskom institutu za arheologiju, zajedno sa profesorom Tilom Rerenom, stavila pet grama zgure koju je našla u Belovodi kod Petrovca na Mlavi pod mikroskop. Ovaj grumen je, kako se pokazalo, nastao kao rezultat proizvodnje metala u visokoj peći, što je bio dovoljan razlog da se posumnja da je vinčanska civilizacija umela da obradi materijal.
Ovo je bilo posebno interesantno jer je ispod grumena pronađen praistorijski bakar. Do sada je svet arheologije smatrao da se metal najpre obrađivao samo na Bliskom istoku.
Tezu Miljane Radivojević je podržalo četiri hiljade njenih kolega na naučnom kongresu u Vankuveru.
Vinčanska kultura je stara preko sedam hiljada godina i predstavljala je pravu praistorijsku metropolu. Smatra se da je Vinča bila centar civilizacije više do hiljadu godina, a da su se potom njeni stanovnici selili širom Bosne, Rumunije. Srbije, Bugarske, Crne Gore, Makedonije i Grčke.
Centar za obradu metala vinčanske kulture su, veruje se, Belovode, u blizini Petrovca na Mlavi. Bakar se prenosio Dunavom do Crnog mora i ka jugu prema Pločniku kod Prokuplja gde su takođe pronađeni ostaci vinčanske kulture.
Stari kovači su topili metal na 200 stepeni, a potom su ga naizmenično grejali i kovali kako bi postigli željeni oblik.
Dokazivanje Radivojevićeve teze predstavlja ozbiljan izazov za arheologiju. Ovo je bio jedan od razloga zbog čega su se naučnici iz nekoliko zemalja okupili oko projekta „Razvoj metalurgije u Evroaziji“ kako bi istraživali ove značajne lokacije.
Oni će pokušati da nađu nova otkrića o tome kako su ljudi u Vinči našli rude, kako je organizovana metalurgija i kako je bakarna radionica funkcionisala.
Arheolozi veruju da je moćna civilizacija Vinče polako nestajala kako su njene žitelje uništavali okolni narodi kada se pojavio bakar i oružje koje je napravljeno od njega.
„Civilizacija Vinče je zapravo trajala hiljadu godina i nestala je u vreme kada je otkriven bakar. Volela bih da nađem odgovor na to pitanje i nadam se da će ovo istraživanje konačno objasniti kako je vinčanska kultura nestala.“
Za sada još uvek nije potvrđeno da je tlo na kom živimo zaista kolevka svetske metalurgije, ali dokazi ne isključuju ni to da se metal u to doba prerađivao u nekoliko centara u svetu.
(nationalgeographic)
