Izreka “Kocka je bačena” (lat. Alea iacta est!) tradicionalno se pripisuje slavnom političaru i vojskovođi Gaju Juliju Cezaru (100. – 44. pr. n. e.).
Cezar je bio rodom iz ugledne patricijske porodice Julijevaca. U mladosti je bio nejak i malog rasta, ali to ga nije sprečilo da postane istaknut govornik i političar, a kasnije i hrabar vojskovođa. Jednom su ga tako u mladoj dobi zarobili pirati, a kad su ga za cenu od 50 zlatnih talenata pustili na slobodu, Cezar je za njima odmah organizovao poteru i uhvativši ih osudio ih je na smrt razapinjanjem na krst.
Kad je odrastao, Cezar je u Rimu obavljao razne visoke političke dužnosti, a neko vreme je bio zadužen i za organizovanje gladijatorskih igara u poznatoj rimskoj areni (Circus Maximus). Ipak, s ekonomske strane Cezaru očito nije išlo dobro pa je vremenom nagomilao jako velike lične dugove, u iznosu od čak nekoliko stotina zlatnih talenata, što je tada bila jako visoka svota.
Da bi vratio dugove, ali i stekao moć i slavu, Cezar se okrenuo vojničkoj karijeri. U Španiji je kao general (propretor) vojnim osvajanjima i porobljavanjem tamošnjih naroda stekao silno bogatstvo, a kad se vratio u Rim otplatio je sve dugove. Sa Krasom i Pompejem 59. god. pr. n. e. je sklopio prvi trijumvirat nakon čega su njih trojica postali najmoćniji ljudi tadašnjeg Rima.
58. god. pr. n. e. Cezar je otišao da ratuje u Galiju (današnju Francusku) gde je vodio žestoke vojne kampanje protiv Gala koji su bili hrabri i smeli ratnici. Zahvaljujući snazi svojih legija i ličnom vođstvu, Cezar je nakon sedam godina uspeo da ih pobedi i pokori, mnoge od njih pobivši ili bacivši u ropstvo. O svemu tome pisao je u svojim poznatim Komentarima o Galskom ratu (Commentarii de bello Gallico).
Kad je Cezaru istekao mandat u Galiji, senat ga je pozvao da se vrati u Rim, ali bez vojske. Naime, Cezar je postao jako uticajan i omiljen među svojim legijama koje su ga cenile kao hrabrog i sposobnog vojskovođu. Osim toga zahvaljujući osvajanjima i pljačkanjem pokorenih naroda, Cezar je svojim vojnicima omogućio bogaćenje jer je svaki dobijao određen procenat plena. Sve su to bili razlozi Cezarove velike popularnosti među vojnicima koji su mu bili izuzetno odani jer je u ono vreme odanost generalu bila važnija nego odanost državi.
Nakon što je tokom porođaja umrla Cezarova ćerka Julija, inače Pompejeva žena, Pompej je počeo da se od njega udaljava. Pre toga je u jednoj od bitaka poginuo i Kras pa se tako njihov trijumvirat praktično raspao. Pompej je želeo da se “reši” Cezara koji je imao veliki uticaj i harizmu.
Senat je bio pod uticajem Pompeja pa mu je zato, kako je već rečeno, naložio da se vrati u Rim sam, bez vojske. Ali Cezar je znao da bi njegov dolazak bez vojske značio njegovu sigurnu smrt. Zato je sa sobom u Rim poveo jednu legiju, Legio XIII Gemina, a kad je prelazio reku Rubikon severno od Rima, navodno je rekao: Alea iacta est!, odnosno Kocka je bačena. To je značilo da je prešao tačku sa koje više nema povratka; ili će pobediti ili umreti. Naime, Rubikon je bila reka u Italiji južno od koje nijedan rimski vojskovođa nije smeo da povede vojsku. Takav propis bio je namenjen zaštiti Rima od vojnih diktatora, koji bi mogli da nametnu svoju vlast zauzimajući Rim vojnim snagama.
Danas se ta izreka koristi kako bi se istakle neke kritične situacije, tj. one kada su neminovni neki sudbonosni događaji.
Kada se Cezar pojavio u Rimu sa svojom vojskom, Pompej i deo senata su pobegli iako su imali više vojnika nego Cezar koji je tada imao samo jednu legiju. Tako je počeo građanski rat između Cezara i Pompeja. Cezar je u bitkama koje su usledile pobedio Pompejevu vojsku, a Pompej je ubijen u Egiptu. Cezar je uskoro postao diktator Rima, odnosno jedini stvarni vladar. Njegova diktatura je označila kraj vladavine senata i početak carstva. Iako je Cezar kasnije ubijen u atentatu, Rimska Republika je 27. god. pr. n. e. i formalno postala Rimsko Carstvo.
