Najčešće mišljenje da je takozvana „mediteranska trijada“ – hleb, vino i maslinovo ulje – činila osnovu ishrane većine Rimljana daleko je od istine. Jelovnik najvećeg naroda starog sveta bio je mnogo raznovrsniji
Arheolozi koji su ispitivali kanalizaciju i septičke jame drevnog grada Herkulaneuma 2013. godine došli su do neverovatnog otkrića koje je srušilo ustaljenu pretpostavku prema kojoj su se obični stari Rimljani hranili pretežno hlebom i maslinovim uljem. Istraživanja su pokazala da se na njihovoj trpezi nalazio čitav niz različizih vrsta ribe, voća, i pikantnih kulinarija.
Najčešće mišljenje bilo je da je takozvana „mediteranska trijada“ – hleb, vino i maslinovo ulje – činila osnovu ishrane većine Rimljana, međutim jelovnik najvećeg naroda starog sveta bio je mnogo raznovrsniji.
Shodno budžetu, svaki tip namirnica imao je svoje potrošače. Tako su siromašni pili „brlju“ dok su bogatiji pili falernijansko vino iz regije današnjeg Napulja; neki su konzumirali domaće povrće i začine, dok su drugi imali egzozične produkte Indije ili usoljenu svinjetinu i tunjevinu iz Španije.
Ishrana u Rimskom carstvu imala je opseg od tradicionalne do egzotične.
Još jedan mit o hrani u starom Rimu ustalio je zamisao o raskalašnim gozbama na kojima su dekadentni slojevi društva konzumirali puhove, medvede i skupe riblje soseve. Preterivanje u ovim pričama proizašlo je iz činjenice da su sami Rimljani povremeno bili fascinirani ili zgađeni sopstvenim navikama vezanim za jelo, zbog čega su o tome i pisali.
Jedan od ovih drevnih autora bio je Apik, veoma bogat Rimljanin koji je toliko voleo hranu da je svo svoje bogatstvo potrošio na gozbe. Ipak, iza sebe je ostavio kuvar sa brojnim recepima koji nam otkrivaju kako je izgledaka trpeza u prvom veku nove ere.
Evo jednog recepta:
„Stavite u tiganj biber, nanu, prženi kim, seme celera, urme, med, sirće, koncentrat vina, riblji sos i malo ulja. Pržite dok se ne ukrčka. Ubacite skrob kako bi se sve zgusnulo i to prelijte preko nojevog mesa i začinite biberom“.
Deluje neverovatno, ali stari Rimljani zaista su imali priliku da uživaju u ovakvim gurmanlucima.
Uzorci zemlje, kostiju i ostataka iz kanalizacije Pompeje i Herkulaneuma potvrdili su da je ishrana drevnih Rimljana zaista tako izgledala.
Kao centar velikog carstva, Italija i grad Rim bili su prepuni dobara iz svih krajeva poznatog sveta. Osim što su mogli da „uvezu“ praktično sve, Rimljani nisu gajili nikakve tabue u ishrani u sve se moglo probati barem jednom.
Naravno, mnogo je zavisilo od toga šta ko može da priušti. Bogati su bili u mogućnosti da plate egzotična mesa, ali su verovatno i oni to činili ređe. Pristupačna je bila ovčetina, jaretina, svinjetina i piletina, a naročito je jeftino bilo usoljeno meso.
Sveža riba bila je nešto skuplja, ali je zato riblji sos (likvamen ili garum kako su ga zvali) bio pristupačan svima. Ovaj sos uvožen je u velikim keramičkim amforama iz Španije, Severne Afrike i iz oblasti Crnog Mora.
Sveže voće stizalo je na rimske pijace iz okolnih sela, a najpopularniji su bili grožđe, masline, smokve, jabuke, kruške, nar i kupine. Naročito su skupe bile breskve. Od povrća se najviše konzumirao kupus, crni i beli luk, zelena salata i praziluk. Pristupačni su bili i orasi, lešnici i slični plodovi. Drevnim rimljanima nije stran bio ni pasulj, kao ni sočiva i kaše od brojnih tipova žitarica.
Ipak, ono u čenu su stari Rimljani bili najrevnosniji jesu začini i sosevi. Mirođija, biber, susam, morač, mak, kim, korijander, nana, sve je to bilo na jelovniku ovog velikog naroda.
Zato kada zamišljate stari Rim kao mesto raskalašnih gozbi, niste toliko daleko od istine. Kao i za današnju italijansku hranu, i za starorimsku je važilo samo jedno pravilo – sastojci, sastojci, sastojci.
Prijatno…
(Newsweek.rs)
