Arheolozi su u Etiopiji pronašli fosilizovanu vilicu za koju misle da je pripadala „prvom čoveku koji je hodao Zemljom“, prenosi BBC.
Fosil je otkrio profesor Brian Villmoare sa Univerziteta u Nevadi, koji je sa svojim timom kopao na području za koje se veruje da je kolevka ljudskog roda. Po njihovim procenama, vilica je stara 2,8 miliona godina, što pomera genezu ljudskog roda za 400 hiljada godina nazad.
Villmoare veruje da otkriće utvrđuje evolucijsku vezu između slavnog, 3,2 miliona godina starog australopiteka Lucy, izumrlog majmunolikog čovekovog pretka, čiji kostur je iskopan u blizini 1974. godine.
Naučnici se muče da uspostave „čistu i jasniju“ vezu između ljudi i njihovih majmunolikih predaka zbog velike vremenske praznine u dosad otkrivenim fosilnim ostacima jedne i druge grupe.
Villmoare je rekao BBC-ju da otkriće daje prvi pogled u „najvažniju tranziciju u ljudskoj evoluciji“ i da bi moglo da reši jedno od ključnih pitanja u tom procesu – šta je nateralo naše pretke da se spuste sa stabala i svoja naselja počnu da grade na tlu.
Fosilni ostatak je leva strana donje vilice i sačuvano je pet zuba. Zadnji kutnjak manji je od onih kakve su imali ostali hominidi u području, što je jedna od osobina koja razlikuje ljude od njihovih primitivnijih predaka, kaže profesor William Kimbel, direktor Instituta za ljudsko poreklo pri univerzitetu u Arizoni.
Raniji najstariji fosil pripisan rodu Homo je gornja vilica iz Hadara u Etiopiji koji je star 2,35 miliona godina, rekao je BBC-ju profesor Chris Stringer iz Nacionalnog muzeja u Londonu.
„Znači, ovo otkriće pomera ljudsku liniju za 400 hiljada godina i vrlo je blizu svom verovatnom (predljudskom) pretku. Ta kombinacija primitivnog i naprednog među zubima ovu čeljust pretvara u dobar tranzicijski oblik od Lucy do kasnijih ljudi“, izjavio je Stringer.
Međutim, samo pola vilice, bez ostalog dela kostura, nije dovoljno da bi se sa sigurnošću moglo utvrditi radi li se zaista o „prvom čoveku“.
