Pre više od 2 hiljade godina, kulturno čudo dogodilo se u antičkoj Grčkoj. Demokratija je nastala u Atini, prve velike tragedije i komedije tamo su napisane, a statue su vajane realističnije i impresivnije nego ikada pre.
Većina tih statua bile su nage, a i to je samo po sebi bilo neverovatno. Naime, iako grčku „golotinju“ danas shvatamo kao nešto normalno, ovo je bilo rušenje velikog onovremenog kulturnog tabua, piše Dejli mejl.
Nagih statua je bilo i u kulturama starijih civilizacija. One se, na primer, mogu naći na prostoru današnjeg Iraka, u gradu Nimrudu u antičkoj Asiriji još tokom 730. godine pre nove ere. Međutim, prvi put u grčkoj umetnosti nagost se vezuje za potpuno drugačiji kontekst.
Naime, statue iz Nimruda predstavljaju mrtva tela poraženih neprijatelja Asiraca. Ona su porobljena, izmučena, dok su Asirci uvek odeveni.
Jer je u svim civilizacijama pre Grčke postojala ta ključna razlika – nagost je bila znak slabosti i poniženja! Grci su bili prvi koji su nagost videli kao odliku herojstva.
Grčka nagost nije znak poniženja već moralnih vrednosti među socijalnom elitom muških građana. Kada mladić skine svoju odeću da bi se takmičio na antičkim Olimpijskim igrama, on ne stoji samo go ispred svojih vršnjaka, već je pre „odeven“ u uniformu neustrašivosti – objašnjava Neil MekGregor, direktor Britanskog muzeja.
Nije istina da su Grci bili stalno goli, kao na primer kada su jeli ili kupovali. Ali bili su nagi kada su se bavili gimnastikom. Reč „gymnasium“ zapravo dolazi od grčke reči „gymnos“ što znači „nag“.
Ipak, uprkos svojoj otvorenosti po pitanju nagosti, gubljenje kontrole i prepuštanje strastima u javnosti se smatralo znakom slabosti. Verovatno iz tog razloga „muškost“ nagih figura muškarca nije poprimala neke velike razmere. Ovo se vidi čak i kada je u pitanju najpoznatiji grčki „mačo men“ – Herkules.
https://youtu.be/BaPOY2LGvNE
(Dnevno)
