Nije bio potres, nisu se urušili zidovi, nije bilo krađe blaga ili optužba za proneveru protiv bivših menadžera. Prošle nedelje, prvi put nakon dugo vremena, novinari su imali priliku da objave dobru vest iz Pompeja.
Dobre vesti po pravilu retko završavaju na naslovnim stranicama. Pompeja, arheološka dragocenost sa popisa Svetske baštine UNESCO-a sa lošim vestima se bori godinama, ali je prošle nedelje napokon bilo razloga za proslavu.
Vila tajni, koja sadrži neke od najraskošnijih fresaka u tom drevnom italijanskom gradu, otvorena je nakon dve godine restauratorskih radova.
„Danas u Pompeji okrećemo novu stranicu“, rekao je italijanski ministar kulture Dario Franceschini presecajući crvenu vrpcu, a restauratori su se ponosno smeškali.
Obnova je počela i zato što je potporni zid koji je podupirao krov 2000 godina stare vile urušio nakon obilne kiše pre tri godine.
Pompeja je uništena 79. godine u erupciji obližnjeg Vezuva. Grad su prekrili metri lave i pepela koji su usmrtili sve njegove stanovnike, ali veći deo vrednih predmeta i građevina održali su se u dobrom stanju.
Vila tajni nije jedino zdanje koje se obnavlja. U sklopu projekta Grande Progetto Pompeii restaurira se 15 objekata od kojih su dva završena.
Evropska unija i Italija zajednički finansiraju obnovu sa 105 miliona evra. Italijansko ministarstvo kulture namerava da aplicira za dodatna sredstva iz Brisela kad se inicijalni projekat privede kraju u decenbru 2015.
„Pompeja je uglavnom povezana sa stvarima koje ne funkcionišu, ali stvari se menjaju“, izjavio je Franceschini.
Privatni sponzori
UNESCO je pohvalio dosad postignut napredak u drevnom gradu podno Vezuva, izjavio je italijanski ministar citirajući nedavni izveštaj UNESCO-ove organizacije o „opipljivim i značajnim poboljšanjima“. Zbog toga je i povučena pretnja da će Pompeja biti uklonjeni sa popisa svetske baštine.
Iako je „drugo uništenje“ Pompeje barem zasad sprečeno, još nije sve u redu, što priznaje i resorni ministar. „Ako neko pita – Je li sve spremno?, mi odgovaramo – ne. Ali ako netko pita radimo li na tome, ponosno odgovaramo – da“, kaže Franceschini.
Italija je šest godina u finansijskoj krizi i kulturni projekti nisu prioritet. Pompeja se kontinuirano povezuju sa lošim upravljanjem.
Nedavno su italijanske vlasti zaplenile 5,8 miliona evra vrednu imovinu Marcella Fiorija, bivšeg direktora Pompeje. On i još devetorica optuženi su za proneveru državnog novca namenjenog očuvanju te baštine.
Drugi problem su atmosferski uslovi koji čine zidove poroznim i dovode do urušavanja, izjavio je arheolog Antonio Verone.
Urušavanje zidova i krovova dugo je vremena „sastavni deo“ Pompeje. „Naravno, možete da potrošite milion evra za obnovu jedne kuće. Ali ostaje vam još 1499 drugih koje treba obnoviti“, nastavlja Verone. „Za to nema novca ni ljudi. Kriza je“.
Italijanska vlada u očaju pokušava da privuče privatne sponzore, poput onih koji su finansirali obnovu Koloseuma. Nedavno je tako i kuća visoke mode Fendi platila obnovu Fontane di Trevi i zauzvrat dobila istaknuto reklamno mesto u Rimu.
„Ima interesa za Pompeju, ali još ništa konkretno“, kaže Franceschini.
Negativni naslovi vezani uz Pompeju barem nisu odvukli turiste. Prošle godine grad je posetilo 2,6 miliona turista, 200 hiljada više nego godinu dana ranije. To Pompeju čini drugom najpopularnijom turističkom atrakcijom u Italiji, zemlji sa najviše lokacija na popisu svetske baštine UNESCO-a.
Prvi i nenadmašan je, naravno, Rim. Večni Grad godišnje privlači od sedam do deset miliona turista.
(Arheo-amateri Srbije)
